Članarina za tekuću godinu iznosi 500 dinara (za zaposlene), odnosno 400 dinara (za učenike, studente i penzionere).
Svi članovi društva besplatno 
dobijaju časopis CICONIA, magazin DETLIĆ, i promotivnu majcu bele ili krem boje sa likom sive vetruške!
detaljnije »
detaljnije » Kartiranje i zaštita kolonija čigri i galebova u Srbiji (2008)
Popis populacije stepskog sokola u Srbiji (2007)
Brza ekološka procena ornitološke vrednosti donjeg toka Drine (2007)
Jačanje nevladinog sektora u zaštiti prirode u Srbiji i Crnoj Gori (2006-2007.)
Sigurna gnezda za bele rode (2004-2005)
Bela roda kao vodeća vrsta u zaštiti donjeg Potamišja (2004-2005)
Cenzus populacije i zaštita kašičara Platalea leucorodia u Srbiji (2003)
Bela roda i kolonije čaplji - kampanja za popularizaciju zaštite (2001-2002)
Edukacijom i dijalogom do usklađivanja potreba zaštite ptica i uzgoja ribe (2001)
Procena štete na fauni ptica od zagađenja Tise cijanidom (2000)
Zaštita bele rode u Karpatskom basenu (1999-2000)
Kartiranje kolonija čaplji i kormorana u Srbiji (1998)
Projekti u čijoj realizaciji je učestvovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine
Kartiranje i zaštita kolonija čigri i galebova u Srbiji (2008)
Projekt je imao za cilj da popiše sve kolonije čigri i galebova u Srbiji, da definiše upravljače i korisnike prostora na kojima se kolonije nalaze, da skenira ugrožavajuće faktore sa kojima su pojedine kolonije i mesta gnežđenja suočeni i mere zaštite koje je potrebno preduzeti da bi se obezbedila njihova dalja egzistencija. U projektu je učestvovalo 18 članova Društva – popisivača, a popisano je 38 kolonija. U Srbiji se 2008. godine gnezdilo 6 vrsta iz ove grupe: obični galeb Larus ridibundus, crnoglavi galeb Larus melanocephalus, rečna čigra Sterna hirundo, mala čigra Sterna albifrons, belobrka čigra Chlidonias hybrida i crna čigra Chlidonias nigra. Projekt je finansirao Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.
Projektni izveštaj u pdf-u 
(725 KB)
Popis populacije stepskog sokola u Srbiji (2007)
Stepski soko Falco cherrug je, iz perspektive ukupne brojnosti populacija ptica u Evropi, stepena retkosti i potrebe zaštite, najznačajnija vrsta ptice u Srbiji. U poslednjih 30 godina značajno je napredovalo njegovo prilagođavanje uslovima koji vladaju u obešumljenim agroekosistemima u Vojvodini, pa tako većina parova za gnežđenje bira stubove dalekovoda visokog napona. Na njima se gnezde u gnezdima gavrana Corvus corax, koja preotimaju. Cilj projekta bio je popis svih parova svih krupnih vrsta ptica na trasama dalekovoda u Vojvodini, uz sagledavanje uslova u kojima se gnezde stepski sokolovi, kako bi se preduzele mere konkretne zaštite postavljanjem kutija za gnežđenje. Projekt je finansirala britanska agencija Environmental Consultants Ltd.
Projektni izveštaj u pdf-u (619 KB)
Brza ekološka procena ornitološke vrednosti donjeg toka Drine (2007)
Donji tok Drine je ekološki i funkcionalno veoma dobro očuvana sredine sa izvanrednim odlikama donjeg ravničaskog toka planinske reke, posebno sa intenzivnim meandriranjem, deponovanjem rečnog materijala, pre svega šljunka, i menjanjem širine korita u zavisnosti od jačine protoka. Rečno korito karakterišu veliki nanosi šljunka u obliku ostrvaca sa pionirskom vegetacijom, koja opstaju zahvaljujući tome što rečno korito još nije hidrotehnički regulisano. Donji tok Drine je jedino mesto gnežđenja male čigre Sterna albifrons u Srbiji, kao i jedino prirodno mesto gnežđenja rečne čigre Sterna hirundo u našoj zemlji. Ostale značajne gnezdarice su: žalar slepić Charadrius dubius, polojka Actitis hypoleucos, bregunica Riparia riparia, pčelarica Merops apiaster, veliki ronac Mergus merganser i crna roda Ciconia nigra. Projekt je finansirala Fondacija evropske prirodne baštine EURONATUR.
Informacije o projektu:
Tucakov, M. (2008): Threatened Natural Heritage of the Lower Coursee of the Drina River. Live Along the Sava 1: 14.
http://cmsdata.iucn.org/downloads/life_along_sava_01_lowres.pdf
Jačanje nevladinog sektora u zaštiti prirode u Srbiji i Crnoj Gori (2006-2007.)
Projekt je imao za cilj da nizom različitih aktivnosti ojača funkcionalne kapacitete Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Lige za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore, a sproveden je u partnerstvu sa Mađarskim društvom za zaštitu ptica u prirode (MME – BirdLife Hungary). Projektne aktivnosti na zaštiti vrsta obuhvatale su praktičnu pomoć u postavljanju kućica za gnežđenje za modrovrane Coracias garrulus, stepskog sokola Falco cherrug i bele rode Ciconia ciconia, obuke za menadžment dvaju organizacija na mađarskom i engleskom jeziku, konferenciju o mogućnostima prekogranične saradnje u alktivnoj zaštiti ptica na engleskom i srpskom jeziku, kao i štampanje promotivnih materijala. Projekt je bio sponzorisan od strane mađarskog Ministarstva spoljnih poslova preko Mađarske fondacije za međunarodni razvoj
Informacije o rezultatima projekta možete naći ovde: U link ide članak iz Detlića (u pripremi...)
Sigurna gnezda za bele rode (2004-2005)
Gnežđenje bele rode na stubovima niskonaponskih dalekovoda u Vojvodini predstavlja veliki ekološki i ekonomski problem. Odrasli, mladunci i gnezda na žicama dalekovoda ugroženi su, posebno tokom vlažnih dana kada kiša natopi materijal za gnezdo i kada često dolazi do kratkih spojeva ako ptice spoje delove sa različitim naponom. Tada može doći to teških ozleda ptica, a u nekim slučajevima i do uginjavanja. Sav materijal na stubovima je nepoželjan za JP „Elektrovojvodina“ i pre sezone gnežđenja se redovno ruši. Sa druge strane, ispadi elektrodistributivnog sistema su relativno česti. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine je, u saradnji sa JP „Elektrovojvodina“ izradilo platforme koje su postavljane kao podloga za gnezda roda na betonske stubove u selima u srednjem Banatu: u Tarašu, Belom Blatu, Perlezu, Sutjesci, Neuzini, Botošu, Sakulama i Tomaševcu. Platforme su dizajnirane na način da izdignu gnezdo i njegov sadržaj na sigurnu udaljenost od žica, kako ne bi moglo da dođe u kontakt sa njima. Projekt je u potpunosti uspeo, a finansiran je od strane Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.
Informacije o rezultatima projekta u članku:
Tucakov, M. (2005): Safe nests for white storks. Danube Watch 4/2005: 9. (u pripremi...)
Bela roda kao vodeća vrsta u zaštiti donjeg Potamišja (2004-2005)
Najveća koncentracija gnezdećih parova bele rode u Srbiji (oko 40%) nalazi se u naseljima uz poplavno područje u donjem toku Tamiša, od Jaše Tomića do Pančeva. Bela roda je u ovom delu Srbije jedna od temeljnih prirodnih vrednosti i može veoma dobro da služi za promociju potrebe zaštite celog područja veoma očuvanih prirodnih staništa iz vojvođanski deo toka Tamiša. Mapirana je brojnost parova ove vrste u svim naseljima, potrebe njihove zaštite (posebno imajući u vidu da se veliki broj parova gnezdio na stubovima niskonaponskih dalekovoda) kao i ornitološke vrednosti i očuvanost staništa ostalih područja u gnezedarica u Potamišju, kako bi se očuvanje vrsta poboljšalo a područje, u budućnosti stavilo za zaštitu kao jedno od ključnih vlažnih staništa u Srbiji sa očuvanom dinamikom plavljenja. Projekt je finansirala britanska fondacija Rufford.
Izveštaj o realizaciji projekta:
http://www.ruffordsmallgrants.org/rsg/Projects/MarkoTucakov
Rezultati projekta u članku: Tucakov, M. (2006): Population development, nest site selection and conservation measures for White Stork Ciconia ciconia along the lower Tamis River (Vojvodina, N Serbia). Acrocephalus 27 (128-129): 225-232. Projektni izveštaj u pdf-u... (673 KB)
Cenzus populacije i zaštita kašičara Platalea leucorodia u Srbiji (2003)
Kašičar je jedna od najređih gnezdarica Srbije. U okviru ovog projekta organizovano je detaljno brojanje parova u svim do tada poznatim kolonijama ove vrste u Srbiji: ribnjaci kod Jazova, Kapetanski rit, kod Bečeja i Perleska bara. Popis je obuhvatio i proučavanje stanišnih uslova u kojima žive kašičari na ribnjacima, metode zaštite kolonija, kao i markiranje mladunaca u gnezdima plastičnim prstenovima u boji koje je bilo deo Međunarodnog projekta markiranja kašičara prstenovima u boji, čiji se rezultati kontinuirano objavljuju u izveštajima Centra za markiranje životinja u časopisu Ciconia. Ovaj projekt finansirala je Fondacija evropske prirodne baštine EURONATUR.
Informacije o rezultatima projekta u člancima:
Tucakov, M., Žuljević, A. & Balog, I. (2003): Početak i prvi rezultati za Srbiju i Crnu Goru Mađunarodnog projekta prstenovanja kašikare prstenovima u boji. Ciconia 12: 31-32. Skenirati članak i postaviti kao .pdf sa linkom
Tucakov, M. & Žuljević, A. (2005): How to protect colonies of Eurasian Spoonbill Platalea leucorodia on carp fish farms in Serbia? EUROSITE Spoonbill Newsletter 4: 10-14. Skenirati članak i postaviti kao .pdf sa linkom
Tucakov, M. (2004): Changes of breeding numbers and habitat of Spoonbill Platalea leucorodia in Vojvodina (N Serbia). Acrocephalus 25 (121): 73-80. Projektni izveštaj u pdf-u... (476 KB)
Bela roda i kolonije čaplji - kampanja za popularizaciju zaštite (2001-2002)
Cilj ovog projekta bio je da, koristeći rezultate dva prethodna projekta (Kartiranje kolonija čaplji i kormorana i Zaštita bele rode u Karpatskom basenu) i uz angažovanje članova Društva stanovništvo u sredinama sa najvećim koncentracijama kolonija čaplji i gnezdećih parova belih roda (doline Tise, Tamiša i Begeja) edukuje o gorućim problemima u zaštiti ove grupe vrsta. U projektu je učestvovalo 9 naših članova, a finansirala ga je organizacija Mađarsko partnerstvo za životnu sredinu.
Informacije o rezultatima projekta u članku: Gergelj, J. (2002): Bela roda i kolonije čaplji - kampanja za popularizaciju zaštite. Ciconia 26-34. Skenirati članak i postaviti kao .pdf sa linkom. (u pripremi...)
Edukacijom i dijalogom do usklađivanja potreba zaštite ptica i uzgoja ribe (2001)
Tokom 2001. projektni tim Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine je u saradnji sa upravama svih 26 velikih šaranskih ribnjaka u Vojvodini organizovao edukativno-dijaloške sastanke sa ciljem upoznavanja sa problemima povezanim sa konfliktom između ribojedih ptica i procesa uzgoja ribe. Ribnjaci se tretiraju kao isključivo privredna područja, ali su ona, zbog poluintenzivnog upravljanja, bliskog prirodi, istovremeno i izvanredno značajna stecišta biodiverziteta, posebno faune ptica. Tokom projekta svi važni elementi upravljanja su detaljno studirani, kao i mogućnosti razvoja alternativnih oblika turizma koji ne ugrožavaju ptice i njihova staništa. Cilj projeka bio je i da se radnici ribnjaka treniraju kako bi se njihove aktivnosti na čuvanju tih područja uskladile sa očuvanjem bogate prirodne baštine na ribnjacima. Ovaj projekt finansirao je Regionalni centar za životnu sredinu.
Informacije o rezultatima projekta u člancima:
Tucakov, M., Lukač, Š., Gergelj, J., Barna, K., Žuljević, A., Đapić, D. & Lukač, Š. (2001): Izveštaj o realizaciji i rezultatima projekta „Edukacijom i dijalogom do usklađivanja potreba zaštite ptica i uzgoja ribe“. Ciconia 10: 31-38. Skenirati članak i postaviti kao .pdf sa linkom
Tucakov, M. (2005): Šaranski ribnjaci: zamke ili utočišta za živi svet u tranzicionoj Srbiji? DEF Bilten 1/2005: 12-14. Skenirati članak i postaviti kao .pdf sa linkom (u pripremi...)
Procena štete na fauni ptica od zagađenja Tise cijanidom (2000)
Glavni cilj ovog projekta bilo je registrovanje direktnih šteta na fauni ptica nastalih nakon izliva cijanidnih otrova u Tisu iz rumunskih rudnika u proleće 2000. godine. Praćeno je stanje gnezdećih parova i kolonija sledećih ciljnih vrsta: belorepan Haliaeetus albicilla, sive čaplje Ardea cinerea, velike bele čaplje Egretta alba i velikog vranca Phalacrocorax carbo. U projektu, koji je finansirao Regionalni centar za životnu sredinu, učestvovalo je 13 članova Društva
Informacije o rezultatima projekta u članku: Gergelj, J. & Hulo, I. (2000): Procena štete na fauni ptica od zagađenja Tise cijanidom. Ciconia 9: 45-48. Skenirati članak i postaviti kao .pdf sa linkom (u pripremi...)
Zaštita bele rode u Karpatskom basenu (1999-2000)
Projekt su zajedno ostvarili Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, Milvus Grupa – ogranak Rumunskog ornitološkog društva (BirdLife Romania) i Mađarsko društvo za zaštitu ptica i prirode (BirdLife Hungary). Najvažniji segment projekta bio je cenzus populacije bele rode u Panonskoj niziji sa analizom nataliteta i uslova gnežđenja i edukacija javnosti za zaštitu bele rode kroz podelu prigodnih promotivnih materijala. U Vojvodini u cenzusu je učestvovao 51 član Društva, organizovan u 5 popisnih timova kojima su koordinisali Slobodan Puzović i Ivan Kovačević (Srem), Marko Tucakov, Ištvan Balog, Nikola Stojnić i Đorđe Đuragić (južna Bačka), Antun Žuljević (severna Bačka), Javor Rašajski (južni Banat) i Jožef Gergelj i Šandor Lukač (severni Banat). Ukupno je u Vojvodini 2000. godine popisano 1082 gnezda bele rode, od kojih je 998 bilo aktivno. Ovaj projekt finansirao je Regionalni centar za životnu sredinu.
Informacije o rezultatima projekta u članku: Gergelj, J., Puzović, S., Rašajski, J., Balog, I., Lukač, Š., Žuljević, A., Tucakov, M., Matović, Č., Stojnić, N. & Kovačević, I. (2000): Bela roda (Ciconia ciconia) u Vojvodini 2000. godine – populacija i distribucija. Ciconia 9: 32-44. Skenirati članak i postaviti kao .pdf sa linkom (u pripremi...)
Kartiranje kolonija čaplji i kormorana u Srbiji (1998)
Nakon obnavljanja projektnih aktivnosti Društva, mapiranje kolonija čaplji i kormorana bila je prva zajednička akcija popisa. U njoj je učestvovalo 46 ornitologa. Tokom 1998. popisane su sve poznate kolonije (ukupno 59) u kojima su se gnezdili veliki vranac Phalacrocorax carbo, mali vranac Phalacrocorax pygmeus, velika bela čaplja Egretta alba, mala bela čaplja Egretta garzetta, siva čaplja Ardea cinerea, purpurna čaplja Ardea purpurea, žuta čaplja Ardeola ralloides, gak Nycticorax nycticorax, kašičar Platalea leucorodia i ražanj Plegadis falcinellus. Utvrđen je broj parova, staratelji područja na kojima se kolonije nalaze, popisan broj parova i beleženi uslovi u kojima čaplje i vranci provode period reprodukcije. Ova akcija postavila je osnovu za buduće regionalne i nacionalne popise pojedinih vrsta ili grupa vrsta u Srbiji. Takođe, nastavljena je izuzetnim terenskim zalaganjem ornitologa i redovnim prijavljivanjem svake novopronađene kolonije, čime projekt ima karakter kontinuiranog monitoringa distribucije ovih vrsta, tako da je na kraju 2008. godine bilo poznato 78 kolonija ove dve grupe vrsta ptica u Srbiji. Projekt je finansirao Regionalni centar za životnu sredinu.
Informacije o projektu u članku: Puzović, S., Gergelj, J. & Lukač, Š. (1999): Kolonije čaplji i kormorana u Srbiji 1998. Ciconia 8: 11-114. Skenirati članak i postaviti kao .pdf sa linkom (u pripremi...)
Projekti u čijoj realizaciji je učestvovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine
